Na autoru Squirrel

>

Bilo je izuzetno lako naći umetnika, a da bi organizovao intervju s njim bio je neverovatan. Njegovo ime je Jenya Klazki, a njegove slike idu u "obojene" istom brzinom koju je McFluri na trgu Manege u leto. U razgovoru nije potpuno zainteresovan, jer nema vremena da govori o svom omiljenom poslu - potrebno je da napravimo Vevericu. Ali jednog dana mi je odgovorio. Stil našeg beločaka je u potpunosti sačuvan.

JL: Vjeverica-veverica! To vrišti milioni naših čitalaca.

Jenya Klazki: Zdravo!

JL: Zdravo tamo!

Jenya Klazki: Nisam zaboravila na tebe. Mislim.

JL: Razmislite o rođenju Veverice!

Jenya Klazki: Ne mogu. Kako to mislite? Svako ima svoje misli i osećanja. I ne želim da neko zna o mojoj.

JL: Greedy ili šta?

Jenya Klazki: Ne.

JL: Ali o procesu govora - ne znači podijeliti osećanja.

Jenya Klazki: Ako sve kažem, misticizam će nestati. Proces je veoma jednostavan: izmislio sam ih. I nacrtati. Ovo je proces.

JL: Da li ste završili nešto umjetničko?

Jenya Klazki: Da. Hudgraf.

JL: A šta ste nacrtali pred njima?

Jenya Klazki: To nije zanimljivo. Razno. Vanzemaljci su privukli jedan put.

JL: Vaše veverice su vanzemaljci. Ekstrinzični proteini

Jenya Klazki: Verovatno. Ali bili su zeleni.

JL: Recite mi, ne izgledaju kao veverice, to razumete. Ali vi ih zovete vjevericama. Zainteresovani ste?

Jenya Klazki: Ovo su bile prve veverice:

JL: Još jedna stvar.

Jenya Klazki: Sada su malo drugačije.

JL: Uzbudite se.

Jenya Klazki: Ali to je ista slika.

JL: Koliko dugo ih crtate?

Jenya Klazki: Godine 9.

JL: Vau!

Jenya Klazki: U intervalima. U Moskvi nisam nista nacrtao nista

JL: Recite mi, kako vidite svet? Ili na primer Moskve.

Jenya Klazki: Obična. Obično.

JL: Samo želim da shvatim: ti si drugačiji ili jednostavan momak koji crta protein.

Jenya Klazki: Jednostavno.

JL: Ne verujem.

Jenya Klazki: U metrou se ne razlikujem mnogo od drugih putnika.

JL: Izgradjuješ lukavu. I on je i dalje.

Jenya Klazki: Da?

JL: Kada sam prvi put video vevericu, pomislio sam: ovaj umetnik je lud. Na dobar način. A ovo je jedan protein u različitim hipostazama?

Jenya Klazki: Različiti proteini. Sada volim da pronađem smešne i tužne slike. I dobijaju se.

JL: Često ih gledam. Kada ih pogledate, šta vidite?

Jenya Klazki: Platno i boje. Misli. Ponovo ste u vezi sa mojim osećanjima! Još je interesantnije kako moj rad utiče na druge. I ne kako ga postupam.

JL: A kako vaše proteine ​​utiču na druge, da li s njima deli svoje misli?

Jenya Klazki: Izgleda da vole sve.

JL: A šta vam donosi prihod? Kako ja to razumem, da li radite ne kao umetnik?

Jenya Klazki: Ne baš malo belog ovratnika. Dizajner-ilustrator, umetnički direktor.

JL: Potpuno u profilu. Ovaj lik skoro jedne decenije vam nije dosadan? Zar ne razmišljaš o novom? O mačici tamo.

Jenya Klazki: Ne, nije. I ne mislim na pečat.

JL: Da li postoji broj? Da li smatrate svoj protein?

Jenya Klazki: Ne.

JL: Obojeno, prodato, zaboravljeno?

Jenya Klazki: Ostavila bih ih sve do sebe. Ali svidja mi se kad kupuju. Dao sam puno mojim prijateljima.

JL: Volim da imaju novi dom, ili naknada

? Jenya Klazki: Naknada je prilično mala. Ali, u svakom slučaju, prijatan. Volim da vole ljude.

JL: Proteini na platnu, drvo, šperploča, šta drugo?

Jenya Klazki: Crtani film je jedan koryavyky. Ali ja ga volim.

JL: Evo. Konačno. Volite li veverice?

Jenya Klazki: Morate ih voleti. Ili ne volite. I ja ih stvaram.

JL: Volim, da. Da li se osećate kao Kreator?

Jenya Klazki: Pa, još iste niko nije došao sa veverica. Mozak je moj tvorac.

JL: Zapravo, vevericu je izumeo Bog.

Jenya Klazki: Operi mi ruke.

JL: Da li uvek želite da ih nacrtate ili da nema raspoloženja? Ne želim da koristim reč "inspiracija", već o njemu.

Jenya Klazki: Noću, posle rada, uvek nema raspoloženja za rad. Prisiljavam sebe.

JL: Da li ste gladni umetnik ili umorni?

Jenya Klazki: Niti jedan.

JL: Imate li nekih savremenika koje volite?

Jenya Klazki: Šta?

JL: Da li voliš nekoga ko živi u isto vreme sa tobom i bavi se kreativnošću?

Jenya Klazki: Samo pričam sa takvim ljudima. Svi vole.

JL: Kako da se slikam?

Jenya Klazki: Nema šanse. Ne znate kako crtati.

JL: Pa šta. Nešto apstraktno. Na pitanje da li je talenat potreban?

Jenya Klazki: Trebam, verovatno.

JL: Da li osećate? Ako zaustavite skromno, konačno.

Jenya Klazki: nešto nešto? A onda! U mišićima. Sheburshit.

JL: Kao normalan, pristojan umetnik, da li imate depresiju?

Jenya Klazki: Ne. Uvijek sam pijan.

JL: Tvoj život, vaš način života je neuobičajen? Da li živite lepo?

Jenya Klazki: Vrlo je lepa, sve je u zlatu. Čak i kutija za vodu. I četke za ispiranje.

JL: Da li mi je dosadno?

Jenya Klazki: Ne baš.

JL: Mogu li da vidim fotografiju mesta gde slikate?

Jenya Klazki: Crtam u mislima.

JL: Zapravo. Da li ga prebacujete na papir gde?

Jenya Klazki: Za jednu noć u Perovu.

JL: Ti si moj komšija, prokletstvo!

Jenya Klazki: Da?

JL: Mogu li koristiti vaše odgovore u materijalu? Bez narušavanja, naravno.

Jenya Klazki: Ni na koji način.

JL: Znači, ne mogu ni delimično prenijeti naš dijalog? Na kraju krajeva, postoje dostojni trenutci. Tada te neću slušati.

Jenya Klazki: Vrijeme je za mene, zdravo.

JL: Hvala.

Jenya Klazki: Da.

Ako vidite tu osobu, budite pažljivi - on ima vevericu!

Video.

Podijeli Sa Prijateljima
Prethodni Članak
Sljedeći Članak

Ostavite Svoj Komentar